Ti­ra­no­sa­u­rus reks, mo­žda naj­po­zna­ti­ji me­so­žder na svi­je­tu, imao je čud­nog ro­đa­ka, ve­ge­ta­ri­jan­ca, či­ja ma­le­na gla­va, dug vrat i zde­pa­sti pr­sti zbu­nju­ju na­uč­ni­ke.
Či­le­sa­u­rus di­je­go­su­a­re­zi imao je kljun na­lik pti­či­jem, sa zu­bi­ma u ob­li­ku li­sta što uka­zu­je da se hra­nio bilj­ka­ma ali su nje­go­ve zad­nje no­ge slič­ne te­ro­po­di­ma - gru­pi ko­ju su či­ni­li ozlo­gla­še­ne ubi­ce po­put ti rek­sa, ve­lo­si­rap­to­ra i ro­ga­tog kar­no­ta­u­ru­sa, pre­no­si Tan­jug.
„Či­le­sa­u­rus je je­dan od naj­bi­zar­ni­jih di­no­sa­u­ru­sa ika­da pro­na­đe­nih”, re­kao za AFP Fer­nan­do No­vas iz ar­gen­tin­skog Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja i ko­a­u­tor stu­di­je ob­ja­vlje­ne u li­stu ,,Na­tu­re”.
„U po­čet­ku sam bio ubi­je­đen da smo uze­li di­je­lo­ve tri raz­li­či­ta di­no­sa­u­ru­sa, ali ka­da je ske­let sa­sta­vljen po­sta­lo je oči­gled­no da svi dje­lo­vi pri­pa­da­ju jed­noj vr­sti di­no­sa­u­ru­sa“, do­dao je.
Ovo čud­no stvo­re­nje na­zva­no je po Či­leu - ze­mlji u ko­joj su fo­si­li pro­na­đe­ni i sed­mo­go­di­šnjem dje­ča­ku Di­je­gu Su­a­re­zu ko­ji je ko­sti pr­vi ot­krio 2004. dok je sa ro­di­te­lji­ma-ge­o­lo­zi­ma pla­ni­na­rio An­di­ma. Do sa­da je is­ko­pa­no de­se­tak uzo­ra­ka Či­le­sa­u­ru­sa.
Te­ro­po­di po­put Ti-rek­sa ima­li su krat­ke vra­to­ve, ve­li­ke gla­ve i sna­žne, mi­ši­ća­ve zad­nje no­ge, mno­go ve­će od ru­ku, oštre kan­dže i če­lju­sti sa kao nož oštrim zu­bi­ma. Me­đu­tim, Či­le­sa­u­rus je mno­go ma­nje za­stra­šu­juć. „Pro­por­ci­o­nal­no ma­la lo­ba­nja Či­le­sa­u­ru­sa, sa klju­nom i zu­bi u ob­li­ku li­sta po­ka­zu­ju da se on hra­nio is­klju­či­vo bilj­ka­ma. Po­dlak­ti­ce su mu ro­bu­sne ali na ru­ka­ma ima sa­mo dva zde­pa­sta pr­sta“, ob­ja­snio je Fer­nan­do No­vas.
Ve­ći­na ot­kri­ve­nih ske­le­ta ve­li­či­ne su ćur­ke ali ne­ko­li­ko izo­lo­va­nih ko­sti­ju po­ka­zu­je da je Či­le­sa­u­rus mo­gao da do­stig­ne ve­li­či­nu do tri me­tra u du­ži­ni.
„Zbu­nju­je nas čud­na ana­to­mi­ja Či­le­sa­u­ru­sa ko­ja pod­sje­ća na dru­ge gru­pe di­no­sa­u­ru­sa“, re­kao je No­vas.
On i nje­gov tim Či­le­sa­u­ru­sa po­re­de sa pla­ti­pu­som ko­ji je imao kljun na­lik pač­jem, rep po­put da­bro­vog i sto­pa­la po­put vi­dri­nih - ka­rak­te­ri­sti­ke ra­znih ži­vo­ti­nja spa­ko­va­ne u jed­nu.
Či­le­sa­u­ru­so­va kar­li­ca slič­na je di­no­sa­u­ru­si­ma ko­ji su le­tje­li po­put Ste­go­sa­u­ru­sa, zad­nje no­ge sa sto­pa­li­ma sa če­ti­ri pr­sta li­če na one ka­kve su ima­li gu­šte­ri-di­no­sa­u­ru­si po­put Bron­to­sa­u­ru­sa. No­vas i nje­gov tim vje­ru­ju da je Či­le­sa­u­rus no­vi tip te­ro­po­da - „evo­lu­tiv­na sla­ga­li­ca ko­ja će iza­zva­ti de­ba­tu me­đu pa­le­on­to­lo­zi­ma“.
Či­le­sa­u­rus je ži­vio na kra­ju do­ba Ju­re, pri­je oko 145 mi­li­o­na go­di­na, dav­no pri­je ne­go što je Ti-reks vla­dao pri­je 70 do 65 mi­li­o­na go­di­na.